Neki misle da treba da se bavimo sa dve sile; a to je, da bismo privukli dobro moramo da se borimo sa lošim, ali to nije istina. Na primer, ako nam je hladno mi ne radimo sa hladnoćom i vrelinom u isto vreme da bismo se ugrejali. Mi zapalimo vatru, i kako se okupimo oko vatre mi uživamo u toploti. Kako stvorimo toplotu, hladnoća nestane, jer je hladnoća nedostatak toplote. Da bismo se ugrejali, mi sve svoje misli usmeravamo ka stvarima koje treba da stvore toplotu. Mi ignorišemo hladnoću misleći na toplotu. Bogatstvo i siromaštvo nisu dve stvari; to su dve strane jedne iste stvari. To je jedna ista moć, koja se koristi kako treba ili kako ne treba. Ne možemo da mislimo o bogatstvu a onda da brinemo o nepovoljnim uslovima koji mogu izgledati očigledni. Mi mislimo o obilju, i kako mislimo o tome, nedostatak, njegova suprotnost, će se absorbovati i nestati. Sve naše misli moraju biti usmerene ka toj jednoj stvari koju želimo kako bi naša želja bila ispunjena. Naš metod nije da upravljamo sa dve moći, niti da se bavimo sa zlom i dobrotom, ispravnim i pogrešnim, bogatstvom i siromaštvom, ali kako pratimo Zakon Dobrote i zadržavamo se na tome što je dobro, počećemo da stvaramo dobre stvari.
Moć uma stvara kontinuirano kao plodno tlo. Priroda ne razlikuje seme korova od semena cveta. Ona proizvodi u urokuje da oba semena rastu. Ista energija se koristi za oba, i tako je i u umu. Um prizvodi ili loše ili dobro. Tvoje ideje određuju šta će biti stvoreno.
Naši strahovi mogu nam učiniti mnogo toga, tako da bi trebalo da budemo pažljivi čega se plašimo i za šta brinemo. Strah je najveći neprijatelj ljudske vrste.
Šta god da mislimo u našim umovima ono raste. Zašto mislite da farmer ide da okopava svoju baštu i radi predano da ukloni svaki korov? Zbog toga što zna da ako ne ukloni svaki korov on će postati čvršći i jači i ugušiće njegove useve.
Ako nas neka okolnost ometa, možda korov koji mora biti iščupan, veoma je važno znati da je okolnost rezultat odnosno efekat koji vidimo; to nije stvarni uzrok. Kopajte duboko u svoju memoriju i otkrijte šta je uzrok. Ako ne možemo da otkrijemo, postoje drugi koji mogu. Onda uništite uzrok tako što ćete ga zameniti sa pravom vrstom misli. To znači, ako je to strah, zamenite ga hrabrošću. Ako je to misao o bolesti, zamenite ga mišlju o zdravlju. Ako je to misao o nedostatku, mislite misli obilja. Kada zamenite misli koje su kao korov, one će umreti, jer ih ništa ne hrani, ne dobijaju energiju.
Sve dok dozvolimo stvarima da nam izgledaju realno, mi im dajemo energiju. Mi ih negujemo, hranimo, održavamo ih u životu; mi verujemo u te stvari, bilo da to volimo ili ne, i to mora da raste, jer Zakon Rasta radi uvek kako bi proizveo sve što je posađeno.
Čovek može da utisne svoje misli u bezobličnu supstancu i prouzrokuje da stvar o kojoj misli bude stvorena.
Čovek konstantno misli. On može da promeni svoju misao, ali ne može da prestane da misli. Čovekov problem, onda, je da usmeri svoju moć mišljenja ka konstruktivnim kanalima izražaja. Naučno je dokazana činjenica da svaka moć mora da prizvodi neku vrstu rezultata, a mišljenjem mi kontinuirano stvaramo rezultate ili efekte. Ovi efekti se registruju i beleže u svakodnevnom životu.
Kada su naše misli besciljne i nesavršene, mi stvaramo sami sebi bol i konfuziju. Ovo je pogrešno usmerena energija.